© 2018 Telek Paprika

Peršun

Peršun od kojeg se proizvodi suvi list peršuna je posebna sorta selekcionisana da bi biljka dala što više zelene mase (Petroselinum crispum var. neapolitanum). Pri tom koren biljke suprotno ostalim sortama peršuna nije za upotrebu.

Za gajenje peršuna su potrebne njive sa bogatim sadržajem minerala i organskih materija u zemljištu sa konstatnom nivoom vlage. Gajenje peršuna je izuzetno teško, jer uništenje korova je moguće sa upotrebom hemikalija, a zbog kratkog vegetacionog perioda prskanje herbicidima zahteva veliku stručnost i preciznost.

Vegetacioni period između dve kosidbe traje 30-35 dana, zbog toga je moguće upotreba pestidica i fungicida sa veoma kratkom karencom.

 

Na našem podneblju mi godišenje kosimo peršuna četiri puta. Sa jednog hektara iz četiri otkosa dobijemo u proseku 35 tona svežeg lista.

Posle svakog otkosa parcele se očiste od ostataka otkošenog peršuna, izvrši se nadoknada minerala i potrebna biljna zaštita i po potrebi i nadoknada vlage u zemljištu. Njive sa peršunovom listom mogu biti najviše trideset kilometara udaljene od preduzeća. Otkošeni peršunov list mora u roku od četiri sata da uđe u sušaru, jer posle ovog vremena počinje fermentacija i peršunov list postaje neupotrebljiv za dalju preradu.

Od ukupne količine prerađenog peršunovog lista 100% potiče iz sopstvene proizvodnje, što pruža izuzetnu sigurnost  i za preradu, a što je još važniji, i za bezbednost hrane po pitanju ostataka pesticida.

Prerada peršuna posle košenja odvija se po sledećim koracima:

  • ručno izdvajanje korova

  • sečenje  - usitnjavanje

  • izdvajanje grubih drški

  • pranje

  • sušenje.

 

Nakon sušenja izdvajaju se drške i izvrši se frakcionisanje listova. Pre upakovanja u kartone ili vreće izvrši se sterilizacija saturiranom vodenom parom. Sterilizacija garantira potpunu bezbednost hrane, jer uništava sve patogene bakterije a sve ostale eventualne opasne mikroorganizme svede na minimalni broj. 

Količina gotovog proizvoda:   800 tona/god.

Sušeni peršunov list se koristi u prehrambenoj industriji kao začinsko bilje, prvenstveno u proizvodnji polugotovih jela, supa i soseva u kesicama.